stisnutih pesnica šire se zastave, bacaju sidra u tuđe luke, još malo milosti i malo nebrige, i malo tečnosti da se prolije. more je slano, začinimo ga još, na oči povez, u ruke kanap, vežimo talase što zapljuskuju molitve, reči izgovorene i reči prećutane. još malo slasti pod jezikom tiranina, vlada da zavlada, strah da se opeva. i kaplja krvi, to nam je ostalo. u malo duše, uz malo jada. stisnutih pesnica svode se porazi. pod tuđim jarbolom, kuda sad krenuti…