vremenska infuzija


02.10.2018.

in vino veritas, ostajemo sami sa svojim delima, ruku pod ruku, nož pod grlo. i čemu kršenje obećanja, njihovo uzaludno postojanje, kad smo samo maske trajanja, labilne, nezgrapne; ljudske duše koje bi da budu opipljivi kosturi. čemu teže svi ti ljudi sa kožnim aktn-tašnama u cik zore, kad vinske mušice kreću na počinak...možda rade projekat za čovečanstvo, održive resurse, odabiru novi sat koji će da steže pulsirajuću venu na ručnom zglobu i vreme će da teče blizu njih, sa njima. u vinu je istina, ko duboko zaroni, a ne udavi se u njoj, nego ispliva ružičast i sam sebi dovoljan. postoji japanska priča o ženi vezanoj za krevet koja je u ogledalu videla vrt iza sebe i pronalazila dovoljno lepote da cveta tako nepomična. postoje i pripovetke-teskobe, od kojih ti bude zlo, pa dolivaš tuđu istinu u svoju odveć zamrljanu čašu.


Stariji postovi