vremenska infuzija


18.03.2017.

postosmomartovsko izdanje

iako je većina tekstova na ovu temu utemeljena na feminizmu i seksizmu (muški pol diskriminiše ženski), ovaj moj bi mogao da se okarakteriše kao mizoginija, iako on to apsolutno nije. reč je, zapravo, o iskvarenosti modernog društva. žene sebe doživljavaju kao robu sa tržišta. činjenica je da je minoran procenat žena (ženskog pola, ne mislim ni na kakvu određenu hronološku starost, ali recimo od 13 do 60 godina) koji nema plastične nokte, iscrtane obrve, neke izmišljene slojeve mejkapa i ostale stvarčice koje prelaze granice normale u sređivanju (pri tome mislim da im ne treba više od 20 minuta da se spreme izaći van stana/kuće). ne razumem svrhu štikli od 15 cenata u kojima se izdrži pola sata i onda se vadi nešto udobnije iz torbe. posmatrajući te žene, stičem dojam da su vrlo lako prihvatile da budu kapitalistički roboti, žderačice mode i lošeg ukusa. ljudi su generalno postali nalik sunđerima - upijaju sve što im ponudi tržište, pa i ako im se čini da izbiraju, to je sve ista gomila iz koje izvuku nijansu za sebe. zato, umesto što je glavni osmomartovski problem žena da li će dobiti karanfil ili ružu, pametnije bi bilo porazmisliti o tome u kakvu su kolotečinu upale i šta dalje s tim raditi. lutke na naduvavanje nemaju nikakva prava...sem da se izduvaju.


Stariji postovi